TRAGATE ZA najtalentovanijiM SARADNICIMA mašinske struke?

Pri postupku neprekidnog livenja rastopljeni metal se neprekidno i ravnomerno uliva iz posude u metalni kalup koji je sa jedne strane hlađen vodom. Rastopljeni metal u obliku očvrslog metalnog proizvoda izlazi sa druge strane kalupa. Ovaj postupak obezbeđuje izradu odlivaka različitih oblika. U metalurgiji, a naročito pri proizvodnji valjkastog proizvoda korišćenjem ovog postupka postiže se velika ušteda materijal i vremena.

U savremenim železarama primenjuje se neprekidno livenje. Čelik se iz metalurške peći odmah odliva u poluproizvode. Neprekidno livenje se u praksi naziva i kontinualno ili kont-livenje.

U metalurgiji i livarstvu postupak neprekidnog livenja se sve više primenjuje. Neprekidnim livenjem može se ostvariti veća produktivnost i veća ekonomičnost u poređenju sa drugim postupcima livenja.

Za prečišćavanje štetnih gasova postoje dva razloga: ekonomska korist i zaštitna radne okoline. Najadekvatnije rešenje je kompromis između ta dva razloga i često se pronalazi u konkretnim uslovima, s izbor odgovarajuće metode za prečišćavanje zavisi od materije koja se uklanja.

Pneumatski transport je najdelikatnija veština rukovanja materijalima i predstavlja ozbiljan izazov pri projektovanju sistema. To je proces korišćenja komprimovanog vazduha za kretanje praškastih materijala kroz cevovode od jedne tačke do druge. Postoje različiti pneumatski transportni sistemi koji koriste različite pritiske vazduha, a izbor pravog zavisi od materijala koji se mora transportovati i udaljenosti koju treba preći. Odabir idealnog pneumatskog transportnog sistema ima prednosti sa aspekta investicionih i operativnih troškova, kao i ugljičnog otiska. Rešenje koje je ispravno za jednu primenu može biti veoma neefikasno za drugu.

Glavni elementi svake lakirnice su usisni i izduvni sistem vazduha, filteri, senzori za kontrolu rada i sigurnosni senzori. Usisni i izduvni sistem čine ventilatori i cevovod kojima se vazduh ubacuje, tj. izbacuje iz prostora lakirnice. Na ulazu u lakirnicu se nalaze filteri kojima se filtrira zagađeni atmosferski vazduh kako ne bi ušla prašina unutar lakirnice. Na izlazu su filteri koji filtriraju zagađeni vazduh nastao procesom lakiranja do te mere na kojoj on više nije štetan za zdravlje i okolinu te se kao takav ispušta u atmosferu.

Zbog znatnog pojeftinjenja filterskih materijala, jednostavne konstrukcije, ekološke prihvatljivosti i minimalnog održavanja danas preovlađuju lakirnice sa suvim postupkom filtracije. Takve lakirnice koriste višestruku filtraciju za pročišćavanje lakom zasićenog vazduha. U novijim izvedbama preovlađuje rešenje u kojem vazduh prvo prolazi kroz kartonski filter gde se filtriraju veće čestice laka. Nakon toga sledi finija filtracija u kojoj vazduh prolazi kroz "stop lak" filtere, i na kraju, kao treći stepen filtracije, vazduh prolazi kroz apsolutne filtere nakon kojih je potpuno čist i bez ikakvih mirisa, te se kao takav ispušta u atmosferu. Vrsta korišćenog laka, proces lakiranja, kao i zakonske regulative određuju stepen filtriranja i vrstu filtera.

Komprimovani vazduh je važan medijum za prenos energije u industrijskim procesima a koristi se za pogon pneumatskih alata i upravljanje pneumatskim cilindrima u procesima automatizacije. Fabrike poseduju fiksnu mrežu komprimovanog vazduha, kod kojih je karakteristična centralna proizvodnja komprimovanog vazduha upotrebom kompresora. Bolnice takođe poseduju mreže komprimovanog vazduha, ali kod takvih ustanova se moraju ispoštovati posebni zahtevi za čistim vazduhom (vlažnost, zauljenost, različite čestice, itd.).

Za postizanje nadpritiska vazduha koriste se kompresori koji mogu biti klipni i vijčani tj. ujni i bezuljni. Veliki industrijski kompresori su fizički odvojeni od rezervoara komprimovanog vazduha, dok se prenosi kompresori montiraju na rezevoare i zajedno čine celinu.

Pre ulaska u pneumatske uređaje, primovani vazduh se mora pripremiti, tj. mora se izvršiti: prečišćavanje vazduha, podmazivanje vazduha i regulacija vazdušnog pritiska.

Komprimovani vazduh se često opisuje kao četvrto pogonsko sredstvo, pa iako nije zastupljen kao struja, nafta i gas, predstavlja fundamentalni deo modernog sveta. Glavna razlika između komprimovanog vazduha i ostalih energenata je u tome što korisnici sami stvaraju svoj vazduh i zbog toga mogu da biraju način na koji ga stvaraju. Važnost komprimovanog vazduha se često previđa, ali u stvarnosti on čini vitalni deo većine modernih proizvodnih procesa i moderne civilizacije. Iako to možda ne shvatamo, većina proizvoda koje danas koristimo jednostavno ne bi mogli da se naprave bez komprimovanog vazduha. Oko 10% energije iskorišćene u industriji u celom svetu troši se na komprimovani vazduh.

CNC tehnologija sve operacije realizuje prema unetom alfanumeričkom kod-u preko računarske upravljačke jedinice koja direktno upravlja radom mašina. Program unesen u računar CNC mašine sadrži sve instrukcije potrebne za oblikovanje određenog predmeta kao što su pozicija, brzina i smer kretanja alata. Instrukcije se unose u CNC mašine u obliku sekvencijalnog programa instrukcija za upravljanje mašinom kao što su G-kod i M-kod, a zatim se izvršavaju. Proces izrade G-koda počinje definisanjem objekta za izradu. CNC programer određuje redosled i vrstu operacija potrebnih da se što efikasnije proizvede objekat ili izvede proces. Ranije se program za upravljanje CNC mašinama ručno pisao, ali ga danas mnogo češće generiše softver za grafičko projektovanje pomoću računara (CAD) ili računarsku podršku za proizvodnju (CAM). Uz pomoć njih, iskusan CNC programer znatno brže i tačnije izrađuje G-kod, vrši i simulaciju obradnog procesa kako bi se predupredilo nastajanje škarta, lomljenje skupocenih alata i oštećenja obradnih glava. G-kod nije potpuno standardizovan, već svaki proizvođač obično dodaje komande specifične za svoje proizvode. O tome treba voditi računa pri korišćenju programa sa jedne mašine na drugoj.

Proizvodnja je skupocen proces koji uključuje mnogo različitih procesa. Kvalitetna tehnička dokumentacija je preduslov za efikasnu proizvodnju, naročito kada je u pitanju serijska proizvodnja. Zato je tehnički crtež najvažniji i najjeftiniji deo proizvodnog procesa. To je način na koji se lica tehničke struke međusobno sporazumevaju. Zbog toga tehnički crtež mora na jasan, jednostavan i razumljiv način predstaviti prikazani predmet ili tehnički sklop. Tehnički crtež je veza između različitih delova jednog lanca u kojem učestvuju ljudi koji daju ideju, konstruktori koji tu zamisao prevode u stvaran proizvod, radnici koji izrađuju proizvod i kupci. Prema nameni, fazi projektovanja i nivoa detalja razlikuju se nacrt postojećega stanja, idejni, patentni, glavni, radionički, montažni i drugi tehnički crteži. Danas se primenom računara snažno promenio i ubrzao proces izrade tehničke dokumentacije, koje se uglavnom svodi na izradu računarskog 3D modela predmeta, koji sadrži sve podatke o njemu, na osnovu kog se izrađuju tehnički crteži.